Zbog čega si se odlučio da nastaviš svoje obrazovanje u inostranstvu? Da li je odluka bila teška?
Posle završenih osnovnih i master studija istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde sam proveo sjajne godine i doživeo sjajna iskustva, a pre svega lično se formirao kao pojedinac, vratio sam se u rodnu Kovačicu, sa velikim entuzijazmom i istrajnošću tražio sam posao u struci za koji sam se školovao. Uskoro mi se ukazala prilika, koju sam odmah iskoristio i na kratko radio kao nastavnik istorije u gimnaziji u Kovačici i osnovnoj školi u susednoj Padini, a kasnije se zaposlio u osnovnim školama u Kovačici i Janošiku. Uporedo sa tim, pošto me je istorija uvek zanimala, počeo sam da se bavim istraživanjem istorije vojvođanskih Slovaka, istorije Kovačice, pronalazio nove izvore, pomalo počeo da pišem, ali kao u podsvesti osećao sam da mi nešto nedostaje. Nedostajali su mi Novi Sad i studiranje, uvek kada bih prolazio kroz Novi Sad nostalgično, ali sa radošću, bih se sećao svojih studentskih dana. Osećao sam potrebu da moram da se i dalje profesionalno razvijam. Odluka da odem u inostranstvo, odnosno Slovačku i ostavim sve za sobom svakako nije bila laka. Imao sam posao, za koji sam se školovao, igrao u dva pozorišna ansambla u Kovačici, bavio se raznim drugim kulturnim aktivnostima, ali sam imao osećaj da stojim u mestu i da Kovačica nema više šta da mi pruži. Tako je želja za istraživanjem, usvajanjem novih znanja, ličnim usavršavanjem na kraju prevagnula.
Na koji način si došao do Slovačke? Da li je u pitanju neka studentska razmena? Neka organizacija? Ili neka treća opcija?
Kao i uvek, život je pun iznenađenja, nepredvidivih okolnosti, tako je bilo i sa mnom. Sticajem okolnosti, prilikom istraživanja i sakupljanja materijala za pisanje nove pozorišne predstave u Pivnicama upoznao sam svoju sadašnju devojku, inače iz Slovačke (Banske Bistrice). Prilikom mojih nebrojenih poseta Bistrici, a u zajedničkim razgovorima, sasvim slučajno izrasla je ideja o mojem daljem studiranju u Slovačkoj. Negde za vreme zimskog školskog raspusta, prilikom boravka u Slovačkoj, otišao sam na sajt Filozofskog fakulteta Univerziteta „Matej Bel“ u Banskoj Bistrici, pronašao profesora Miroslava Kmeťa (Kmeća), koji se bavi proučavanjem istorije „dolnozemskih“ Slovaka (Slovaka iz tzv. Donje zemlje), mojeg sadašnjeg mentora, poslao e-mail i na kraju otišao na razgovor. Upoznao sam se sa uslovima studiranja, izabrali smo temu, počeo sam da pripremam papirologiju za nostrifikaciju diplome, kao i sa pripremama za prijemni ispit, na koji sam otišao u junu. Nešto kasnije sa radošću sam primio vest da sam primljen na jedno od tri doktorantska mesta na celom fakultetu. Tako je, verovatno vođeno mojom unutrašnjom željom, a sasvim slučajno, počelo moje studiranje u Slovačkoj, odnosno studiranje na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta UMB, smer – slovačka istorija i moje dalje profesionalno usavršavanje.
Koje su, po tebi, prednosti studiranja u inostranstvu?
Studiranje u inostranstvu je već dugi niz godina ostvarenje snova za studente/kinje koji žele da se edukuju u drugačijoj kulturi i koji imaju avanturistički duh. Za mene je to mogućnost studiranja na svom maternjem jeziku, u zemlji odakle potiču moji preci. Moja očekivanja i utisci o studiranju u Slovačkoj za sada su veoma dobri i pozitivni. Dalje, tu je mogućnost putovanja, jer studiranje u inostranstvu studente/kinje ne ograničava na jednu zemlju, već je tu prilika za posetu mnogim drugim zemljama, bilo putem studentskih razmena ili naučnih istraživanja. Javlja se prilika za razvijanje boljeg razumevanja drugih kultura, kao i poslovanja u tim zemljama, proširenje vidika, razmena novih iskustava, znanja, veština itd. Diploma stečena ovde priznata je u celoj EU. Osim toga, boravišna dozvola, koja se u Slovačkoj daje svim studentima, ne samo da pruža mogućnost boravka za vreme studija, već i pruža mogućnost rada i putovanja po Evropi bez vize. Tako da su prednosti mnogobrojne.
Koji su nedostaci?
Po meni nema nedostataka, jer nemate šta da izgubite. Ako ne probate, nikada nećete saznati.
Kakve su razlike između studiranja u Slovačkoj i Srbiji što se tiče pedagoških i metodoloških metoda?
Što se tiče metodologije, svakako ima razlika. Slovačka istoriografija kao samostalna nauka je relativno mlada, formirana kad i sama država, 90-tih godina, odvajanjem od Čehoslovačke i zajedničke istoriografije bazirane na tradiciji dva zajednička naroda, marksističkoj istoriografiji i komunističkoj tradiciji. Slovačka istoriografija se relativno brzo razvija i prati evropske trendove savremene istoriografije. Za razliku od Srbije, gde se često javlja problem „tradicionalizma“, gde se ne koristi previše novih metoda. Što se tiče Slovačke, u naučnim radovima često se koristi istorijska geografija i demografija, kao i druge inovativnije i savremenije metode. Takođe, digitalizacija istorijskog materijala je na zavidnom nivou, međutim i dalje kaska za svetom. U naučnim radovima se očekuju i tabele, grafikoni, statistički podaci itd. Kao što se ceo svet razvija i modernizuje, tako savremene tokove prati i istorijska nauka, koja mora da ide u korak sa vremenom.
Kakav je odnos prema nauci u Slovačkoj?
Odnos prema nauci generalno je veoma dobar. Naučna sfera se finansira putem raznih projekata i donacija. To im najviše omogućava članstvo u Evropskoj uniji i zahvaljujući uglavnom evropskim projektima i donacijama, ali i pomoći same države, koje su usmerene na finansiranje istraživačkih centara, naučnih radova, seminara, konferencija itd.
Da li bi preporučio mladim studentima/kinjama da jedan deo svojeg visokoškolskog obrazovanja provedu u inostranstvu? Zbog čega?
Svakako. Razlozi su mnogobrojni, a pre svega, sticanje novih znanja, ličnog usavršavanja, usvajanja novih pogleda i svakako novih iskustava. Svako ko je avanturističkog duha i ko se ne plaši novih stvari trebalo bi da provede bar jedan semestar na nekom univerzitetu u inostranstvu. Potencijal je raznovrstan, mogućnosti otvorene, a postoje i razne stipendije za studiranje u inostranstvu.
Kakvi su uslovi za studiranje za studente/kinje iz inostranstva na Univerzitetu ,,Matej Bel“?
Uslovi su veoma dobri. Konkretno Filozofski fakultet UMB postavio je kao jedan od svojih glavnih zadataka povećanje broja stranih studenata/kinja na svojim programima. Takođe, u septembru 2018. godine na fakultetu je otvoren Centar za strane studente/kinje, koji predstavlja upravo kontaktno mesto za studente/kinje iz inostranstva. U okviru univerziteta postoji i Metodski centar za Slovake koji žive u inostranstvu, koji ima za cilj organizovanje aktivnosti na polju obrazovanja učenika/ca, studenata/kinja i nastavnika/ca iz redova Slovaka koji žive van teritorije Slovačke. Naime, Slovaci koji žive u inostranstvu, kao u mom slučaju, imaju poseban status u Slovačkoj, dobijaju boravišnu dozvolu sa kojom imaju pravo na besplatno studiranje, zaposlenje, kao i mnoge druge razne pogodnosti. Takođe, oni najbolji imaju pravo na stipendiju vlade Slovačke Republike za strane studente/kinje, kao svojevrsnu pomoć prilikom studiranja. Osim ovoga postoji Centar za istraživanje istorije i kulture dolnozemskih Slovaka, koje predstavlja posebno udruženje istraživača na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta Matej Bel. Osnovano je radi ispunjenja naučno-istraživačke svrhe FF UMB a sa fokusom na istoriju, etnologiju i istraživanje kulture zajednica Slovaka sa Donje zemlje, odnosno Slovaka u Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj (u istorijskoj retrospektivi i u Bugarskoj), kao i predstavljanje rezultata ovog istraživanja u stručnim krugovima u zemlji i inostranstvu i njihovo promovisanje javnosti
Da li se studentska svakodnevica razlikuje u Slovačkoj i Srbiji?
Studentska svakodnevica je veoma slična kao u Srbiji. Od predavanja, studentskih domova, ishrane, do celokupnog studentskog života. Što se tiče studiranja, bolonjski sistem visokog obrazovanja je zastupljeniji u Slovačkoj, odnosno zaveden je u potpunosti, dok u Srbiji, po mom mišljenju a na osnovu iskustva nikada nije zaživeo u potpunosti kao u drugim evropskim zemljama. Trenutni trend je takav da studenti/kinje imaju puno slobode u odabiru predmeta, ne samo sa svog fakulteta već i sa celog univerziteta. Pored obaveznih predmeta, studenti/kinje sami/e organizuju kada će i koje predmete zapisati. Student/kinja tako ima priliku da dobro organizuje svoje studije, položi predmete, a u međuvremenu da boravi u inostranstvu, itd. Što se tiče ličnog iskustva, tok doktorskih studija istorije ocenjujem isključivo pozitivno. Pristup profesora prema njihovom radu i učenicima/ama, kao i erudicija nastavnika/ca na odseku za istoriju je odlična, jedino bih im zamerio nedostatak međusobne komunikacije. Uslovi na doktorskim studijama su odlični, imam veliku slobodu i prostor za istraživanje, koje mogu da iskoristim u punoj meri.
I za kraj, da li imaš neku poruku za mlade?
Sledite svoje snove i budite srećni, jer je to, pored zdravlja, najvažnije u životu. Čitajte dobre i kvalitetne knjige, budite motivisani, razmišljajte o svom identitetu, svojim korenima, sledite svoja interesovanja, probajte nove stvari, putujte i sledite put koji je ispred vas. Koliko god vam se nešto činilo teško u životu, nikad ne odustajte, budite pozitivni i iskoristite svaku priliku koju vam život pruža.
Hvala ti na izdvojenom vremenu!
Mobilnost studenata/kinja je sve zastupljenije, a mnogobrojni univerziteti i profesori/ke to svesrdno podstiču. Potreba za međufakultativnom saradnjom je naglašenija nego ikada ranije, te se i mogućnosti u tom smeru značajno povećavaju. Ukoliko imate šansu za sticanje takvog iskustva dobro razmislite da li ćete je prihvatiti, i istražite sve što može biti od značaja za vaš boravak u inostranstvu. Budite oprezni/e, ali odlučni/e.
Autor: Stefan Kostić, volonter Medija tima