Blog

Још као дете сам чуо за термин ванредно стање. Тада ми је то звучало занимљиво. Имао сам идеју да ће то изгледати као у стриповима о супер јунацима или америчким филмовима, храбри војници који излазе на улице да сачувају грађане који су у невољи и беспомоћни да ишта учине. У најкритичнијем моменту појавиће се херој који ће све то решити, а људи би се окренули једни другима и помагали. Имао сам представу да то може бити забавно.

Jutro pa dan pa veče pa noć, i onda ispočetka. Beskrajan krug. Sreća pa je u tom krugu zvezda. Meni je ta zvezda jasna, vrlo jasna. Ne bih se zadovoljio da iz ovog izađem samo živ i zdrav, želim da izađem drugačiji i svoj. Ništa manje neće imati smisla za mene. To je moja zvezda unutar beskrajnog kruga vremena koje provodim u ovoj krizi.

to više radimo na svom obrazovanju treba nam više knjiga, a naročito ukoliko volimo da čitamo. Knjige se gomilaju, a često nam je teško da se odvojimo od njih. Zbog toga dolazi do problema prostora za njih, pa kupujemo nove police. Obično gledamo da nam se police za knjige slažu sa nameštajem u sobi u kojoj će se nalaziti. Međutim, ukoliko vam je važan i vizuelni utisak, trebate obratiti pažnju i kako ćete rasporediti knjige na samoj polici. Evo nekoliko saveta kako to da uradite, a da bude i funkcionalno i estetski lepo. Sam proces može biti i zabavan, pa je to lep način da provedete vreme dok ste u samoizolaciji.

Dobro jutro. Počeli smo da odbrojavamo dane kao da svi jedva čekamo da pobegnemo iz svoje kože. Dan taj i taj u karantinu. Možda se osećamo kao u zatvoru.

Osam sati je. Ptice cvrkuću, sunce se promalja kroz roletne, blagi povetarac razmiče zavesu. Nažalost, subota je tako da ću u tome morati da uživam sa prozora jer je policijski čas uveliko na snazi, i biće sve do ponedeljka. Iskreno, nikad nisam mislio da ću toliko vapiti za alergijskom reakcijom. Nema veze što bi me oči svrbele i što bih kijao na svakih pet minuta, želeo bih samo da izađem napolje na par minuta, na poljanu ispred stana, da kao krava nakon čitave zime provedene u štali doživim malo slobode i života, samo malo, pre nego što se vratim natrag u dosadu i mrak karantina.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je zbog naglog širenja virusa COVID-19, proglasila pandemiju i ceo svet je u kolapsu.

Zbog vanrednog stanja i trenutne situacije koja nas prati već duži period, naša fizička aktivnost je svedena na minimum. Samim tim mnogo više vremena provodimo u našim domovima sa znatno manje obaveza nego inače, te smo skloni tome da nesvesno unesemo u svoj organizam više hrane nego što nam je potrebno.

Poslednjih par nedelja otkako sam svaki dan, ceo dan, kod kuće, prolazila sam kroz više faza. U početku sam bila pomalo zbunjena i poprilično uplašena, što verujem da je prirodna reakcija na neku novu opasnost i situaciju kao što je ova u kojoj se trenutno nalazi ceo svet. U narednim danima, usledile su posete supermarketima i apotekama, potraga za sredstvima za dezinfekciju i zaštitu, pomoć starijim komšijama i rođacima, praćenje statistika kod nas i u drugim državama – faza stresa i brige.

Naši (ne)obični dani u karantinu

Dnevnik u doba korone