Decembar i januar, nažalost, više nisu nužno meseci snega, ali jesu praznika, a sa njima dolaze i različiti običaji. Kada sam u neformalnom razgovoru pitao sveštenika kakvi su običaji za Božić on mi je odgovorio: „Ah, dete moje, svako selo ima različite običaje.“ Ipak, postoje neki praznični običaji koje svi praktikujemo. U decembarskoj pitalici na našem instagramu, zanimalo nas je kakve običaje poštuju mladi u njihovim kućama, i na koji način proslavljaju novogodišnje praznike? U ovom tekstu ćemo preći svako pitanje iz pitalice, i osvrnuti se na dobijene odgovore.
Kada smo pitali: Kada kitite jelku?, veći deo vas odgovorio je da to radi pre katoličkog Božića, odnosno do 25. decembra, dok manji broj mladih ipak ovo ostavlja za period između 25. decembra i dočeka Nove godine. Na osnovu ličnog iskustva, a i raspitivanja i istraživanja, većina gradova bivše Austrougarske monarhije je okićeno i oseća se praznični duh u njima još od kraja novembra, odnosno pred početak katoličkog Adventa, bez obzira da li je u njemu većinsko pravoslavno ili katoličko stanovništvo. Jelka i lampice daju određenju mirnoću i udobnost kući, dok je napolju hladno i neprijatno vreme, zar ne?
Iznenadili ste me sa odgovorima na pitanje: Koji ukras stavljate na vrh jelke? Kada se ima u vidu da ljudi na vrh jelke često stavljaju i anđele, Deda Mrazove, crvene ukrase, obične mašne ili onaj špicasti ukras, moram reći da mi je bilo zanimljivo što velika većina vas stavlja zvezdu. U nekim kulturama se traži da to budu isključivo anđeli. Iskreno, ne mogu da se setim odakle sam to pročitao i da li je to tačno, ali znam da jesam. U mojoj kući, stavljamo onaj špicasti žuti ukras što liči na koplje za srednjovekovni viteški sport, kada vitezovi jedan drugog obaraju iz sedla. Za njega obično pričvrstimo maleni ukras Deda Mraza da se drži za njega kao majmun za vertikalno stablo – sa rukama i nogama.
Ako su me prva dva pitanja iznenadila, treće nije. Da li verujete u Deda Mraza? Od 52 odgovora većinom ste dali pozitivan odgovor (pozitivno pozitivan, ne brinite, ne mislimo na koronu). Drago mi je što vidim da u mladima i dalje postoji taj detinjasti praznični duh, taj osećaj veselja, maštovitost i osećaj veselog zajedništva sa svojom porodicom i drugima. Ono što me je posebno razveselilo ove nedelje je vest iz Irske. Predsednik tamošnjeg parlamenta je prekinuo sednicu vlade sa izgovorom da ima veoma važno obaveštenje, te se preko svih dostupnih medija obratio najmlađima uveravajući ih da mere protiv pandemije neće važiti za Deda Mraza, i da se ne brinu, da će svako od njih dobiti poklon i ove godine. Zaista divan gest. Iako znamo da on ne postoji, ipak lepo je verovati i uživati u čarima koje nam donosi ovo doba godine. Realnost i racionalnost nisu baš uvek vaši prijatelji – pustite nekada i vašu dušu da se smeje i uživa.
Kada smo već kod uživanja, ono najveselije smo sačuvali za kraj pitalice. Koji deo praznika najviše volite? Vreme sa porodicom ili poklone? U velikom broju ste porodicu stavili ispred poklona. Moram se složiti sa vama, jer se na taj način stvaraju uspomene, a to je ono najvrednije, naročito u vremenu u kojem živimo. U mojoj kući je najveselije tokom katoličke Badnje večeri, Božića, Slave i Uskrsa, jer onda se svi skupimo i vlada opuštena i prijatna atmosfera. Tokom Badnje večeri se pogotovo oseća taj veseli praznični duh u ljudima.
Nemamo puno vremena tokom godine da možemo uživati svi zajedno, da se iz kafića čuju vesele pesmice, gradovi da lepo izgledaju, ljudi da su raspoloženi i nasmejani. Baš zbog toga treba što bolje iskoristiti narednih mesec i po dana. Određeni običaji samo dodatno to ulepšavaju, ali nikako nisu presudni. U Božiću i Novoj godini se lako može uživati i bez jelke, ali je to nemoguće ako si sam/a. Praznici nisu vreme za to, iako zna biti lepo da se sedne uz vatru i svetlo novogodišnjih lampica i čita omiljena knjiga, ali to traje samo nekoliko sati. Zbog toga, cenite i radujte se svakoj Novoj godini kojoj možete, jer niko ih nema neograničeno. Kako vi proslavljate praznike? Koje običaje upražnjavate u vašem domaćinstvu? Pišite nam u komentarima.
Autor: Stefan Kostić, volonter Medija tima