Listajući društvene mreže se često može pročitati na grupama posvećenim studentima i studiranju u Novom Sadu poziv ili potražnja za žurkama. U epidemiološkoj situaciji u kakvoj se nalazimo, kada je Vlada zabranila okupljanje više od pet osoba, bezobrazno je i neodgovorno organizovati i odlaziti na ovakve događaje. Na njima retko ko, ako iko, nosi masku, ili bilo koji vid zaštite. To je, po meni, neozbiljno, jer vi ne znate gde i sa kim su bili ljudi sa kojima ste u kontaktu. Mnogi se ni ne poznaju. Time izlažete sebe potencijalnoj opasnosti, koja za vas lično, kao mlade osobe sa jakim organizmom, nije velika, ali ukoliko se zarazite postoji realna opasnost da virus prenesete nekome ko nije u takvoj situaciji. Nekome starijem, ili sa narušenom zdravstvenom situacijom.
Ovih dana sam bio da platim neke račune u prodavnici svog mobilnog operatera i provajdera kablovske televizije. Zatekao sam dva različita stava prema trenutnoj situaciji, pa ću to i uporediti. U filijali kablovske televizije je maksimalan broj ljudi u prostoriji četiri, kvake se redovno dezinfikuju, kao i pultovi, a obezbeđenje se stara da niko ne ulazi bez maske i da ljudi drže distancu od dva metra. Sa druge strane, nisam primetio da je iko dezinfikovao kvaku u filijali mobilnog operatera, barem ne tokom 45 minuta koliko sam ja bio tamo, iako se za tako kratko vreme veliki broj ljudi hvatao za nju. Neke mušterije su stavljale masku tek kada su došle na red, a pre toga su stajale u skoro punom objektu ljudi, ni ne pomislivši na ljude oko sebe, a kamoli na distancu. Niko ih nije upozoravao, a i da jeste, nije bilo moguće držati je od količine ljudi u objektu.
Pre par dana sam bio u samoposluzi i stao sam u red, poštujući distancu. Ispred mene je bilo troje ljudi. Čovek koji je bio na kasi nije nosio masku, kao ni još jedna devojka u redu. Prodavačica nije opomenula nijednog od njih dvoje. Kada sam bio drugi na redu u radnju je ušlo jedno dete od desetak godine i bez pitanja je stalo ispred mene, da bi bilo prvo na redu. Kada je trebao da dođe red na mene nakašljao sam se da dam znak i njemu i prodavačici da dečak em što je stao gde nije trebalo, em je prekršio distancu koju sam ja držao dok on nije ušao. Počeo je da se pravda da samo želi da kupi upaljač za petarde, ali mu nisam dozvolio da mu to tek tako prođe zbog očiglednog bezobrazluka. Dok sam se pakovao zajedljivo sam upitao prodavačicu: „Vi tako puštate ljude u objekat bez maske, jel?“. Iziritirano me je pogledala i odgovorila da ljudi to rade na svoju odgovornost, na šta sam sarkastično odgovorio: „Da, veoma lepo.“ Ispratila me je smrknutim pogledom, ali ne hajem za to.
Moram da pohvalim i knjižaru „Laguna“, koja je organizovala „Noć knjige“, ali strogo pazeći na svoje mušterije. U objektu nije moglo biti više od četiri osobe,uskoljučujući prodavca/ačicu, koje su morale držati distancu, osim ako nisu došle zajedno. Kasirka je nosila zaštitne rukavice, koje je redovno menjala sudeći po količinu bačenih rukavica u kantu za đubre, te je tražila od kupaca da dezinfikuju ruke.
Svi ovi primeri pokazuju da se veoma slabo pridržavamo donetih i preporučenih mera, pa kako onda i da nam bude bolje? Takođe, ovo je dokaz i pokazatelj da smo neodgovorni na globalnom nivou, a to nas može ozbiljno koštati. Zar je toliko teško biti odgovoran i paziti na sebe i druge?
Za tebe je svoj dnevnik otvorio: Stefan Kostić, volonter Medija tima