Metodologija istraživanja bazira se kako na kvantitativnim, tako i na kvalitativnim instrumentima. Kvalitativni podrazumevaju: a) istraživanje postojećih nacionalnih zakona i dokumenata koji se tiču omladine, obrazovanja i zaposlenja; b) sprovođenje polu-strukturiranih intervjua sa državnim institucijama kao što su predstavnici nacionalnih kancelarija Nacionalne agencije za zapošljavanje, predstavnika lokalnih samouprava u Vlori, Shkodri, Lezhi, Durresu, Shijaku, Peqinu, Korci i Gjirokastri. Kvantitavni instrument (onlajn formular) usmerenje na bitne aktere u sledećim okruzima: Tirana, Dures, Diber, Vlora, Elbasan, Shkoder, Korce, Gjirokaster; a obuhvata:
- 115 NEET mladih (62% devojčica i 38% dečaka),
- 42 predstanika različtiih biznis sektora;
- 51 predstavnika organizacija civilnog društva uključenih u zagovaranje omladinskih politika i zaposlenja, IT-a, obrazovanja, društvenih politika i karijernog savetovanja.
Glavni zaključci
Na osnovu Naionalnog instituta za statistiku Albanije (INSTAT), u NEET grupa u Albaniji trenutno obuhvata 25,5% mladih uzrasta 15-24 godine i 26,6% mladih uzrasta 15-29 (INSTAT, 2020). U poslednjih nekoliko godina je bilo značajnog napretka na polju pravnog okvira koji se tiče mladih, kao što je prihvatanje zakona „O mladima“ (br. 75/2019) i zakona „O promociji zaposlenja“ (br. 15/2019).
Učesnici istraživanja ističu da omladinske politike često nisu prilagođene pravim potrebama mladih i izazovima, kao i neadekvatna identifikacija njihovih socio-ekonomskih potreba i očekivanja po pitanju zaposlenja. Konkretno za NEET grupu ne postoji konkretan plan obuke i promocije zaposlenja. Ovim pitanjem će se Mnistarstvo obrazovanja, omladine i sporta posebno baviti u okviru sledećeg akcionog plana za 2021-2025. godinu. Dosta napora je uloženo od strane visokoškolskih ustanova i organizacija civilnog društva da se mladi priključe kursevima i obukama. I pored tih napora, ostaje problem identifikacije i analize razloga koji mlade dovode u NEET kategoriju. Pored toga, mladi nemaju poverenja u državne institucije po pitanju zaposlenja. Razlozi za to su nedostatak informacija o upražnjenim pozicijama, nedostatak meritokratije na takmičenjima ili niske plate za mlade – nedovoljne da pokriju osnovne životne troškove, naročito u manjim sredinama.
Analiza je pokazala da je najveći izazov s kojim se susreće ova grupa mladih prelaz iz škole (nezavisno da li srednje škole, stručne ili fakulteta) na tržište rada. Na ovo utiče više faktora, kao što su: nedovoljno napora uloženo od strane obrazovnih insistucija kako bi mladi bili potkrepljeni odgovarajućim veštinama – u skladu sa potrebama tržišta rada; nedostatak saradnje između državnih institucija, privatnog sektora i organizacija civilnog društva kako bi ispitali zakone i programe koji se bave potrebama NEET mladih – kako bi unapredili njihove veštine i izveštavali ih o ponudama za posao.
Akteri koji su učestvovali u ispitivanju ističu da su nivo obrazovanja i nedostatak veštine (kako digitalne, tako i meke) koje mladi poseduju, kao i nedostatak prilika za stručnom praksom glavna pitanja kojima treba da se pozabavi.
Bitno je napomenuti da je preko 70% ispitanih mladih izrazilo veliku želju da stekne digitalne i meke veštine. U tom kontekstu, izgradnjom kapaciteta mladih trebalo bi da se pozabavi više aktera, kako unutar obrazovnih institucija, tako i van njih. Iz tog razloga, organizacije civilnog društva igraju važnu ulogu jer sprovode programe neformalnog obrazovanja kroz kursve, obuke i druge aktivnosti u lokalnoj zajednici kako bi meke veštine mladih bile unapređene.
Iako je stopa nezaposlenosti među mladima u Albaniji visoka, poslodavci teško pronalaze kvalifikovanu radnu snagu. Predstavnici biznis sektora ističu da obrazovni programi koji mladi pohađaju nisu u skladu sa potrebama tržišta rada. Nedostatak mekih veština, ali i digitalnih veština, ukazuju na to da se mladi u Albaniji ne poseduju kompetencije koje tržište rada očekuje i nemaju dovoljne kapacitete da se prilagode velikim promenama. Predstavnici biznis sektora istakli su da bi obrazovne institucije trebalo da prilagode akademske programe kako bi oni bili primenjiviji u praksi. One bi takođe trebalo da ponude raznolikiji kurikulum i prilagođavaju se potrebama tržišta. NEET mladi su istakli istu potrebu, ističući da obrazovni program ne odgovara na potrebe tržišta.
Svi akteri koji su učestvovali u ovom istraživanju istuču važnost implementacije modela integrisanih usluga (one-stop-shop) za povećanje zapošljivosti mladih i predlažu da model služi kao stanica za razmenu prilika za zaposlenje. Štaviše, predlažu da se model koristi kao baza resursa, sastojana od kurseva, praksi i drugih aktivnosti koje se implementiraju od strane državnih institucija, OCD i biznis zajednice.
U skladu sa zaključcima istraživanja, napravljene su sledeće preporuke
- Pravljenje poslenastavnog programa (kursevi, obuke) koje će sprovoditi OCD sa ciljem da se poboljšaju meke veštine NEET mladih;
- Sastavljanje konkretnog akcionog plana između obrazovnih institucija (srednjih škola i fakulteta) i biznis zajednice kako bi se mladima omogućile prakse;
- Obrazovne institucije bi trebalo da sprovode programe karijernog vođenja i savetovanja počev od srednje škole;
- OCD i biznis zajednica bi trebalo da sastave i sprovode kurseve i obuke koje bi pospešile digitalne/kompjuterske veštine mladih (18-20 godina starosti);
- Otvaranje centara (na lokalnom nivou) koji bi služili kao stanica za razmenu informacija o prilikama za zaposlenje i koje bi sprovodile programe izgradnje kapaciteta mladih;
- OCD, lokalne samouprave i biznis zajednica bi periodično trebalo da sporovde istraživanje o potrebama tržišta rada i postojećih kompetencija mladih kako bi ustanovili da li one odgovaraju na njih;
- Organizacija aktivnosti za podizanje kapaciteta predstavnika biznis sektora kako bi dosezali mlade ljude i uspostavili bolju saradnju sa njima, samim tim i poverenje;
- Analiza potreba mladih na lokalnom nivou i organizovanje sastanaka sa mladima i drugim akterima na lokalnom nivou, uključujući biznis zajednicu, obrazovne institucije i lokalne samouprave kako bi im se potrebe mladih predstavile i poboljšala komunikacija između ovih aktera;
- Povećanje saradnje i umrežavanje organizacija civilnog društva kako bi se razmenile informacije i prakse, kako u smislu sprovođenja aktivnosti za podizanje kapaciteta mladih, tako i po pitanju finansiranja OCD.